Информације за особе које живе са ХИВ-ом и популације у повећаном ризику од ХИВ-а

Опште информације о здравственој заштити избеглица и расељених лица

Према Закону о здравственој заштити, буџет Републике Србије плаћа накнаду јавним и приватним здравственим установама за хитне медицинске интервенције пружене странцима у случају да не могу да наплате ова средства.

Здравствене услуге које нису хитне интервенције, а које се плаћају из буџета Републике Србије, пружају се тражитељима азила, законски регистрованим странцима који су изразили намеру да се пријаве за азил, странцима којима је додељен азил у Републици Србије а немају финансијска средства, странцима који пате од заразних болести због чега су стављени под медицински надзор, у складу са прописима који регулишу заштиту становништва од заразних болести, како и онима који су жртве трговине људима. Странци сами сносе трошкове медицинских услуга које се пружају на њихов захтев.

У прва три месеца странац који има статус и обавезно здравствено осигурање (три месеца непрекидно од дана стицања статуса у складу са законом и са свим редовно плаћеним доприносима), има само покриће за хитне медицинске интервенције.

Осигурано лице које је укључено у обавезно здравствено осигурање, месечно плаћа допринос за обавезно здравствено осигурање све док не поднесе захтев за раскид у филијали РФЗО. Уколико странац који је укључен у обавезно здравствено осигурање треба да напусти Републику Србију, треба да поднесе захтев за раскид обавезног здравственог осигурања како не би имао обавезу даљег плаћања доприноса.

Информације о бројевима телефона и електронским адресама Контакт центра и филијала/канцеларија РФЗО, о поступку издавања исправе о осигурању након утврђивања статуса лица у вези обавезног здравственог осигурања, те о висини и промени износа доприноса по основу укључења у обавезно здравствено осигурање могу се пронаћи на сајту РФЗО на адреси https://www.rfzo.rs/index.php/kontakt-top-menu.

Број контакт центра Републичког фонда за здравствено осигурање је 0700/333-443 (позивање из свих националних, мобилних и фиксних мрежа).

Странац може имати обавезно здравствено осигурање код Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) уколико је регистровао пребивалиште у Републици Србији и добио регистрациони број странца који издаје Министарство унутрашњих послова Републике Србије:

  • на основу сопственог осигурања (нпр. запослени, предузетник у Републици Србији, корисник пензија из иностранства);
  • као члан породице који нема своје осигурање, преко већ регистроване особе, носиоца обавезног здравственог осигурања у РФЗО;
  • по основу укључивања у обавезно здравствено осигурање особе која (на горенаведене начине) не може имати своје обавезно здравствено осигурање или не може имати обавезно здравствено осигурање као члан породице преко корисника обавезног здравственог осигурања.

Укључивање у обавезно здравствено осигурање се врши у филијали/канцеларија РФЗО у месту боравка. Особе које се определе за овакво здравсвено оригурање плаћају допринос које износи око 3.180,64 динара месечно.

Информације за особе које живе са ХИВ-ом

Живот и здравље људи који живе са ХИВ-ом, односно особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, зависе од редовне примене антиретровирусне терапије на прописан начин, јер је то једини начин да се ХИВ инфекција држи под контролом. Од 260.000 људи који живе са ХИВ-ом у Украјини, 152.000 је узимало антиретровирусну терапију. Ако сте једна од њих, стигнете у Србију и потребне су Вам здравствене, психолошке или социјалне ХИВ услуге, стојимо Вам на располагању да вам помогнемо да се снађете у здравственом систему.

Уколико знате да сте инфицирани ХИВ-ом, можете добити све потребне услуге у једном од четири центра за лечење ХИВ инфекције који су спремни да приме избеглице из Украјине – у Универзитским клиничким центрима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

У регионалним центарима за лечење ХИВ инфекције биће вам прописана комбинација антиретровирусних лекова коју сте примали у Украјини уколико је таква на располагању у Србији. Уколико се у Србији не даје третман који сте имали, инфектолог у неком од регионалних центара за лечење ХИВ инфекције ће вас прегледати и одлучити која расположива нова антиретровирусна терапија Вам највише одговара. Ту терапију ћете редовно добијати.

Информације за особе из ЛГБТИ+ популације

ЛГБТQИА+ тражиоци азила, избеглице, особе без држављанства и интерно расељена лица суочавају се са сложеним низом изазова и опасностима током свих фаза расељавања, међу којима

су и дискриминација, предрасуде и насиље, отежани приступ хуманитарној помоћи, као и потенцијални изазови у изражавању потребе за заштитом током процедуре добијања азила.

Неколико организација у Србији пружају услуге ЛГБТQИА+ заједници, између осталих и Дуга и Ре Генерација. Оне пружају различите услуге попут информисања, ангажовања заједнице у оквиру друштвених центара, тестирања, психолошког саветовања, правног и саветовања у вези са ХИВ-ом и полно преносивим, психо-социјалне подршке родитељима ЛГБТQИА+ особа, смањења штете од употребе дрога на журкама и фестивалима, итд.

Више информација можете наћи у публикацији коју је издао Центар за кризну политику и реаговање. Публикација је доступна на неколико језика, укључујући енглески, украјински и руски, на интернет адреси https://www.crpc.rs/publikacije/.

Информације за особе које користе дроге

У Србији је кажњива неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Члан 246 Кривичног законика уређује да „Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од три до дванаест година.

Поред тога, поседовање дрога за личну употребу у Србији је такође кривично дело. Према Члану 246а Кривичног законика, „Ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се новчаном казном или затвором до три године, а може се ослободити од казне.“ Закон не дефинише прецизно шта је „мања количина за сопствену употребу“ нити колика је „велика количина супстанце или препарата који су проглашени за опојне дроге“ па се и количине супстанци које вама изгледају мање могу третирати као да су намењене стављању у промет (продаји).

Такође, члан 247 Кривичног закона дефинише омогућавање уживања опојних дрога што обухвата навођење другог на уживање опојне дроге или давање опојне дроге на уживање или стављање на располагање просторије ради уживања опојне дроге. Све ове радње повлаче затворске казне.

Уколико сте дроге користили инјектирањем и били на опиоидној заменској терапији, у Србији можете наставити да добијањем метадона или бупренорфина. Тренутно је лечење заменама за опиоиде (ОСТ) доступно у свим типовима здравствених установа. ОСТ може отпочети и у здравственим установама стационарног типа и код амбулантног лечења, одлуком квалификованог тима лекара да се крене са тим третманом.

Уколико инјектирате дроге, обавезно се јавите нашој организацији „Превент“ која ће Вам пружити цео спектар услуга смањења штете, укључујући стерилни материјал за убризгавање, психолошку подршку, кондоме, подршку социјалног радника, помоћ лекара специјалисте, тестирање на ХИВ вирусни хепатитис Ц. Превент има канцеларију у Новом Саду и организован теренски рад у Београду. Уколико сте у смештени у неком другом месту у Србији, позовите их телефоном или пошаљите електронску поруку како би се договорили око начина да Вам њихове услуге буду доступне.

Ове услуге су бесплатне и, што је веома важно, поверљиве. Ваши лични подаци неће бити прикупљани нити дељени.

Уколико користите стимулансе, неке од нових психоактивних супстанци или било које друге дроге, помоћ и подршку разне врсте можете добити од наших организација „Превент“ и „Ре Генерација“. Њихови сервиси су такође пре свега доступни у Београду и Новом Саду. За услуге у другим местима контактирајте их телефоном или електронском поруком.

Информације за сексуалне раднике и раднице

У Србији је сексуални рад (формално „проституција“ – пружање сексуалних услуга уз накнаду у новцу или другу вредност) прекршај по Закону о јавном реду и миру. Закон предвиђа кажњавање оних који пружају услуге, кориснике услуга и оних који уступају просторије ради проституције – новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара или казном затвора од 30 до 60 дана.

Уколико пружате или користите сексуалне услуге, можете се нашим организацијама обратити за програме смањења штете који обухватају поделу кондома, лубриканата, психолошку подршку, подршку социјалног радника, помоћ лекара специјалисте, тестирање на ХИВ и хепатитис Ц.

Ове услуге су бесплатне и, што је веома важно, поверљиве. Ваши лични подаци неће бити прикупљани.

Намирнице, остале животне потрепштине и друге доступне услуге

У оквиру пројекта подршке избеглицама и расељеним лицима из популација у ризику, на располагању је и једна количина средстава за храну, хигијенска средства, лекове, одећу и друге животне потрепштине. Уколико имате хитну потребу за овим артиклима, обратите се једној од организација која спроводи пројекат „Хитна подршка пружању услуга везаних за ХИВ-а и смањење штете међу кључним популацијама у Украјини и избеглицама у одабраним земљама суседства“ (податке о њима можете наћи даље у овој информацији).

Рат може створити менталну и емоционалну тензију која се може претворити у трауматски стрес. Организације које подржавају избеглице и расељена лица пружају и услуге психотерапеута, психолога, социјалне, правне и друге потребне услуге.

Консултације путем Интернета

Ре Генерација спроводи вршњачке консултације и саветовање за избеглице и расељене грађане Украјине и Русије путем интернета о темама смањења штете у вези са употребом дрога, посебно нових психоактивних супстанци и стимуланса, и ризицима који потенцијално прате њихову употребу или сродне обрасце понашања. Такође пружају услуге упућивања на добровољно, поверљиво саветовање и тестирање за ХИВ, Хепатитис Ц и полно преносиве инфекције, као и консултације и услуге упућивања у вези са поремећајима употребе супстанци и другим евентуално неопходним здравственим, социјалним или правним услугама (родно засновано насиље и слично).

Консултације су обезбеђене на енглеском језику. Ако било који од потенцијалних корисника није довољно задовољан својим енглеским језиком, могуће је обавити консултације на матерњем језику, уз заказивање.

Више информација и контакт налазе се на интернет страници Ре Генерације на адреси https://www.regeneracija.org/unodc/.

Процена потреба

Ре Генерација спроводи истраживање које има за циљ да процени ниво нових психоактивних супстанци/стимуланса који се користе међу украјинским избеглицама и руским мигрантима, као и да разуме шта Република Србија треба да уради у будућности како би украјинске избеглице и руски мигранти имали приступ услугама које ће побољшати њихов социјални и здравствени статус у хуманитарним условима.

Учешће у овом истраживању је добровољно, поверљиво и бесплатно.

Анкету, више информација и образац сагласности на енглеском можете пронаћи на интернет адреси https://www.regeneracija.org/unodc/.

Апликација за мобилне телефоне, са QR кодом.

Мобилна апликација МUR коју је ТОЦ прилагодио за избегле грађане и грађанке Украјине и Русије доступна је корисницима и преко ANDROID и IOS платформе. Апликација је осмишљена да корисницима олакша комуникацију и први контакт са организацијама које пружају услуге на терену, анонимно и кроз заштићену (криптовану) комуникацију. Покретањем апликације корисник има могућност бирања језика и то: српски, енглески, украјински и руски. Након тога, бира организацију која пружа услуге на територији Републике Србије и саветника. Услуге које сваки клијент може да добије односе се на превенцију ХИВ-а, подршку особама које живе са ХИВом, информације о темама смањења штете у вези са употребом дрога, посебно нових психоактивних супстанци и стимуланса, упућивања или организовања добровољног, поверљивог саветовања и тестирања за ХИВ, хепатитис Ц и полно преносиве инфекције, као и консултације и услуге упућивања у вези са поремећајима употребе супстанци и другим евентуално неопходним здравственим, социјалним или правним услугама (људска права, родно засновано насиље и слично).

Организације грађанског друштва у Србији које пружају подршку

Удружење Превент је основано са циљем едукације становништва о проблемима дрога и полно преносивих болести (ППБ), унапређења активности на превенцији употребе дрога и ППБ, као и промовисања унапређења омладинског рада и волонтеризма. Превент ради са рањивим популацијама које су највише изложене ризику од инфекције ХИВ-ом, посебно младим људима у ризику и маргинализованим популацијама. Превент је на располагању избеглим лицима на територији Војводине и Београда.

Контакт: www.prevent.co.rs

ТОЦ – Асоцијација за развој одрживих заједница од свог оснивања бави се развијањем политика, пружањем услуга и јачањем грађанског друштва и институција, доприноси децентрализацији и одрживом развоју. Креативним деловањем и иновативним приступима ТОЦ је усмерен на три програмске целине које се односе на унапређење јавног здравља, положаја и подршке осетљивим групама и младима у ризику, локалног економског развоја, креативних индустрија и предузетништва и заштите животне средине. Кроз своје активности ТОЦ активно укључује грађане и грађанке у развој одрживих заједница. ТОЦ је на располагању избеглим лицима на територији источне и јужне Србије.

Контакт: https://toc.rs/

Асоцијацију Дуга основале су ЛГБТИQ особе са циљем побољшања живота ЛГБТИQ особа, првенствено у малим и руралним срединама. Дуга се залаже за унапређење квалитета живота ЛГБТИQ особа и њихових породица, кроз развој и пружање здравствених и социјалних услуга које нису доступне ЛГБТИК особама или не постоје у државном систему. То чине лобирањем и едукацијом службеника у јавним институцијама. Дуга је на располагању избеглим лицима на територији западне Србије и у Београду.

Контакт: http://www.asocijacijaduga.org.rs/

Ре Генерација је специјализована организација младих и за младе која се бави политикама, истраживањима и анализом питања везаним за проблеме дрога у Србији. Од свог оснивања, залаже се за другачије, иновативне програме и погледе који се односе на политике према дрогама у Србији, кроз активности као што су јавно заговарање, јавне дебате, снимање и продукција властитих филмова и приказивање других, расправе, анализе одрживог финансирања програма и пројеката смањења штете, писање чланака. Ре Генерација је посебно активна у програмима смањења штете од употребе нових психоактивних супстанци/стимуланса у клубовима и на фестивалима. Ре Генерација је на располагању избеглим лицима у Београду.

Контакт: www.regeneracija.org

Мрежа за политике према дрогама у југоисточној Европи (Drug Policy Network South East Europe) је иницијатива 25 невладиних организација из свих 11 земаља југоисточне Европе. Организације чланице мреже као примарну делатност имају превентивне, терапеутске и рехабилитационе услуге корисницима психоактивних супстанци као и програме смањења штете. Циљ Мреже је изградња блиских и конструктивних веза кроз отворен и објективан дијалог са стручњацима, кључним доносиоцима одлука, регионалним телима и међународним организацијама како би се промовисале хумане и ефективне политике према дрогама. Мрежа у оквиру пројекта припрема и дистрибуира инфомације, повезује организације са институцијама и колегама из земаља из којих су избеглице и заговара бољу, свеобухватну подршку особама из популација у ризику.

Контакт: www.dpnsee.org

Ова публикација објављена је у оквиру пројекта „Хитна подршка пружању услуга везаних за ХИВ-а и смањење штете међу кључним популацијама у Украјини и избеглицама у одабраним земљама суседства“ који води Агенција Уједињених нација за дроге и криминал (УНОДЦ).

Ово није публикација УНОДЦ. УНОДЦ не одговара за њен садржај нити га нужно подржава. Сви изнети ставови не одражавају нужно ставове УНОДЦ, Уједињених нација или њених држава чланица.