Опште информације за избеглице и расељена лица у Републици Србији

Привремени боравак у Републици Србији

Странци могу поднети захтев за привремени боравак у Републици Србији. Пријава боравишта странца врши се у дежурној служби полицијске станице на чијој територији је адреса објекта у коме је странац смештен или у подручној полицијској управи, организационој јединици која обавља послове у вези са кретањем и боравком странаца или електронским путем.

Странац у Републици Србији може боравити на:

• краткотрајном боравку. Краткотрајни боравак је боравак без визе до 90 дана у било ком периоду од 180 дана рачунајући од дана првог уласка, уколико међународним уговором није другачије одређено, као и боравак по основу визе за краћи боравак.
• боравку по основу визе за дужи боравак. Виза за дужи боравак је одобрење за улазак и боравак на територији Републике Србије у трајању од 90 до 180 дана странцу коме је у складу са визним режимом за улазак у Републику Србију потребна виза и који намерава да у Републици Србији поднесе захтев за одобрење привременог боравка.
• привременом боравку (до једне године). Привремени боравак је дозвола боравка страног држављанина у Републици Србији и може да се одобри странцу који намерава да борави у Републици Србији дуже од 90 дана, уколико законом није другачије прописано
• сталном настањењу. Стални боравак (стално настањење) је дозвола за дуготрајни боравак страног држављанина у Републици Србији.

Више информација о могућностима и процедури одобрења привременог боравка може се наћи на интернет страници Министарства унутрашњих послова на адреси http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/gradjani/Informacije%20za%20strance

Након што страни држављанин изврши пријаву боравишта у Републици Србији, легално може боравити у земљи  најдуже  90 дана од дана уласка, уколико међународним уговором није другачије одређено, односно до периода важења визе, уколико је поседује. Уколико жели, у периоду законитог боравка страни држављанин може поднети захтев за привремени боравак, у складу са одредбама Закона о странцима.

Захтев за привремену заштиту страни држављанин може поднети у складу са одредбама Закона о азилу и привременој зашитити.

У том случају, страни држављанин плаћа дневну боравишну таксу (од 1 до 1,5 евра по особи дневно) у општини у којој борави. Међутим, неће имати додатна права која су дата под привременом заштитом као што су право на рад, образовање, здравствену заштиту, итд.

Избеглице у Републици Србији

Избеглица је странац који се због оправданог страха од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности одређеној друштвеној групи или због својих политичких уверења не налази у држави свог порекла и није у могућности или због тог страха не жели да се стави под заштиту те државе, као и лице без држављанства које се налази изван државе свог уобичајеног боравишта и које не може или због тог страха не жели да се врати у ту државу.

Азил је право на боравак и заштиту које има странац којем је одобрено право на уточиште или супсидијарну заштиту (заштита која се одобрава странцу који не испуњава услове за азил, а за кога се оправдано верује да би повратком у земљу порекла био изложен трпљењу озбиљне неправде и који стога није у могућности или не жели затражити заштиту те земље).

Лице којем је одобрено право на азил има право на:

1. боравак;
2. смештај;
3. слободу кретања;
4. здравствену заштиту;
5. образовање;
6. приступ тржишту рада;
7. правну помоћ;
8. социјалну помоћ;
9. својину;
10. слободу вероисповести;
11. спајање породице;
12. исправе у складу са чланом 87. Закона о азилу и привременој заштити;
13. помоћ при интеграцији.

Лице којем је одобрено право на азил дужно је да поштује Устав, законе, друге прописе и опште акте Републике Србије.

Лице коме је одобрено право на азил дужно је да похађа часове српског језика и писма у Републици Србији.

Лицу којем је одобрен азил, смештај се обезбеђује према могућностима Републике Србије, најдуже једну годину од правноснажности одлуке којом му је одобрено право на азил, уколико не поседује новчана средства у складу са посебним прописом који регулише смештај лица којима је одобрен азил. Под смештајем сматра се одређен стамбени простор дат на привремено коришћење или новчана помоћ потребна за привремени смештај.

Република Србија у оквиру својих могућности обезбеђује услове за укључивање лица којима је одобрено право на азил у друштвени, културни и привредни живот.

У случају да је избеглици из Украјине потребан смештај у прихватном центру, Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије ће то обезбедити у неком од центара.

Поред потребних информација, у центру је обезбеђена храна, здравствена заштита, одећа, обућа, средства личне хигијене, професионалне и образовне активности, укључивање деце у редован образовни систем, приступ интернету, психолошка подршка у и сва одговарајућа законска права и услуге.

Док је у прихватном центру, избеглица се увек може обратити запосленима из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије (КИРС) за било какву врсту помоћи! У центрима су присутне и друге организације као што су УНХЦР, ИОМ и разне организације грађанског друштва са којима можете разговарати уколико имате потребу.

У случају да избеглица већ има смештај, потребно је да пријави адресу свог боравка општинском поверенику за избеглице и миграције у локалној општини у којој боравите. Он/она ће обезбедити све остале потребне информације.

Информације за лица која траже азил у Републици Србији могу се наћи у брошури коју су припремили УНХЦР и Београдски центар за људска права на овој адреси http://azil.rs/.

Где још добити више информација и подршку?

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије успоставио је званичну телефонску линију и електронску адресу са информацијама за избеглице:

Телефон: + 381 64 828 3171

Електронска пошта: kirsteam.ukraine@kirs.gov.rs

Такође, за сва питања можете непосредно контактирати Агенцију Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) путем електронске поште на адресу srbbe@unhcr.org.

УНХЦР и његове партнерске невладине и друге организације пружају избеглицама и тражиоцима азила у Србији следеће услуге:

• Правно саветовање и помоћ у поступку азила
• Саветовање о приступу правима и услугама за особе са посебним потребама
• Психолошко и психијатријско саветовање
• Едукативне активности и саветовање у вези са интеграцијом
• Упућивање раздвојене деце на услуге бриге о деци

Поред тога, и након разматрања захтева за помоћ, УНХЦР и његове партнерске организације могу такође пружити следеће услуге:

• Превођење током медицинских и правних поступака
• Пружање часова српског језика и стручних обука
• Помоћ у тражењу посла и/или смештаја

Информације о овим услугама које пружају партнерске организације УНХЦР-а могу се наћи на интернет страници https://help.unhcr.org/serbia/where-to-seek-help/.

Град Београд је поставио интернет страницу „Отворени Београд“, апликацију за паметне телефоне и инфо центар (у Дому омладине Београда, Македонска 22) у циљу пружања релевантних информација о образовању, здравству, бесплатној правној помоћи, отварању банковног рачуна, запошљавању, покретању пословање и живот у Београду. Интернет страница је доступна на адреси https://openbelgrade.rs/.